Šta je menoragija i zašto dolazi do obilnog menstrualnog krvarenja

Šta je menoragija i kako se razlikuje od uobičajenog menstrualnog krvarenja

Menoragija označava obilno menstrualno krvarenje koje se razlikuje od uobičajenog ciklusa po trajanju i količini izgubljene krvi. Normalno menstrualno krvarenje obično traje od 3 do 7 dana, uz prosečan gubitak krvi od oko 30 do 40 mililitara, uz individualne razlike.

Kod menoragije, krvarenje može trajati duže od sedam dana, ili može biti kraće, ali toliko obilno da zahteva menjanje uloška ili tampona na svakih sat ili dva. Medicinski gledano, gubitak krvi veći od 80 mililitara po ciklusu smatra se abnormalno obilnim i svrstava se u menoragiju. Procene pokazuju da se ovakav obrazac krvarenja javlja kod oko 10–15% žena.

Simptomi menoragije

• menjanje uloška ili tampona svakih sat do dva

• probijanje uloška tokom dana ili noći

• prisustvo velikih ugrušaka u menstrualnoj krvi

• menstruacija koja traje duže od 7 dana

• osećaj izrazite iscrpljenosti tokom ciklusa

• simptomi anemije (bleda koža, vrtoglavica, kratak dah, ubrzan puls)

• bol ili osećaj pritiska u karlici zbog pojačanog krvarenja

Glavni uzroci menoragije

Obilna menstruacija može nastati zbog više različitih faktora, od hormonskih promena do strukturnih promena na materici.

Uzrok obilnog krvarenja je nekad vidljiv već pri prvom pregledu, na primer kada su prisutni miomi, polipi ili zadebljan endometrijum. 

Međutim, obilna menstruacija može da se javi i kada je ultrazvučni nalaz potpuno uredan, što najčešće ukazuje na hormonsku neravnotežu ili poremećaje u zgrušavanju krvi.

Menoragija izazvana disbalansom hormona

Najčešći uzroci obilnog menstrualnog krvarenja povezani su sa poremećenim hormonskim odnosom, pošto svaki disbalans estrogena i progesterona menja način na koji endometrijum reaguje.

Ovaj poremećaj može da se ispolji kroz dva različita obrasca menstrualnog krvarenja – anovulatorni i ovulatorni.

Anovulatorno krvarenje je tip menstruacije koji se pojavljuje kada u ciklusu nema ovulacije. U takvom ciklusu izostaje hormonski prelaz u drugu polovinu ciklusa, pa estrogen ostaje jedini aktivan hormon umesto da mu se suprotstavi progesteron. 

Ovaj disbalans dovodi do estrogenske dominacije, kada unutrašnji sloj materice raste više nego što je potrebno i postaje previše debela i bogata krvnim sudovima. 

Kod ovulatornog krvarenja, unutar endometrijuma se stvara povećana količina prostaglandina i endotelina. Ove supstance šire krvne sudove i pojačavaju kontrakcije materice, što dovodi do jačeg protoka krvi i intenzivnije menstruacije.

Miomi materice

Miomi su benigne promene u zidu materice i često utiču na jačinu menstruacije. Miom koji raste prema unutrašnjosti materice menja oblik sluzokože, pa površina na kojoj se tokom ciklusa stvaraju novi slojevi endometrijuma postaje veća nego što bi trebalo. Veća površina znači i veći gubitak krvi tokom menstruacije.

Pored toga, miom može da naruši način na koji se sluzokoža ljušti, pa se krv zadržava u džepovima oko samog čvora i izlazi u talasima. 

Ako je materica zbog mioma uvećana, kontrakcije kojima telo normalno zaustavlja krvarenje više nisu dovoljno snažne, pa je menstruacija duža i protok krvi je jači.

Polipi endometrijuma

Polipi su male izrasline sluzokože koji lako izazivaju nepravilno i obilno krvarenje. Njihovo prisustvo remeti stabilnost endometrijuma i stvara dodatnu tačku sa koje krv može da potiče tokom menstruacije.

Adenomioza

Adenomioza nastaje kada ćelije endometrijuma prodru u mišić materice i ponašaju se kao da su i dalje u sluzokoži, što dovodi do zadebljanja zida materice i pojačanog krvarenja u menstrualnoj fazi.

Endometrioza

Endometrioza sama po sebi ne predstavlja direktan uzrok menoragije, ali kod nekih žena može da bude praćena obilnijim i bolnijim menstruacijama, što dodatno komplikuje kliničku sliku.

Poremećaji rada štitne žlezde

Štitna žlezda utiče na regulaciju ciklusa, pa njeni poremećaji menjaju način na koji endometrijum reaguje na hormone. Usporena funkcija štitne žlezde često donosi duže i jače menstruacije, uz osećaj umora i pad energije.

Brži rad štitne može stvoriti neredovne i nepredvidive cikluse. U oba slučaja hormonska stabilnost se narušava, pa menstruacija postaje obilnija nego što je tipično.

Lekovi 

Na jačinu menstrualnog krvarenja mogu da utiču i terapije koje žena već koristi iz drugih zdravstvenih razloga. 

Lekovi koji deluju na zgrušavanje krvi menjaju način na koji organizam zaustavlja krvarenje, pa se menstrualni protok produžava i postaje intenzivniji nego ranije. U takvim situacijama sluzokoža materice se ljušti uobičajeno, ali krvarenje traje duže jer se krv teže stabilizuje.

Promene i oboljenja endometrijuma

Štitna žlezda ima važnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa jer utiče na hormonsku ravnotežu i metabolizam celog organizma. 

Usporena funkcija štitne žlezde često dovodi do produženih i obilnijih menstruacija, uz osećaj umora, hladnoće i smanjene energije.

Kiretaža nije trajno rešenje za menoragiju

Kiretaža je procedura tokom koje se uklanja sluzokoža materice, odnosno endometrijum. 

Ova procedura je korisna u dijagnostičke svrhe kada je potrebno uzeti uzorak tkiva i proveriti da li postoje ozbiljnije promene, poput hiperplazije ili sumnje na karcinom endometrijuma. U tom kontekstu, kiretaža služi da se dobije jasan uvid u stanje sluzokože, a ne da predstavlja dugoročno rešenje za obilno krvarenje.

Kada se kiretaža koristi kao odgovor na menoragiju, ona može privremeno da smanji krvarenje jer se uklanja zadebljan endometrijum. Međutim, ovim zahvatom se ne menja razlog zbog kog je sluzokoža uopšte preterano rasla. Hormonski disbalans koji stoji u osnovi problema ostaje prisutan i nakon intervencije.

Ako se kiretaža ponavlja, žena se iznova vraća u isti obrazac, sa kratkotrajnim olakšanjem između zahvata. Pored toga, svaki sledeći zahvat nosi rizik od povrede materice i stvaranja ožiljaka, što može imati dugoročne posledice po zdravlje materice i plodnost. 

Zato fokus ne bi trebalo da ostane samo na uklanjanju posledice, već na razumevanju uzroka.

Šta da radiš ako se krvarenje stalno ponavlja

Ako se obilno krvarenje iznova vraća, uprkos intervencijama, to obično znači da telo pokušava da ti saopšti nešto.

U tim situacijama nije dovoljno samo ukloniti posledicu, već je važno postaviti pitanje šta je dovelo do toga da endometrijum iz meseca u mesec reaguje na isti način. Taj odgovor se retko nalazi u jednom nalazu ili jednoj proceduri.

Pristup koji ovde ima smisla polazi od toga da se ciklus ne posmatra izdvojeno, već u kontekstu svakodnevnog života žene. 

Način na koji se jede, tempo u kojem se živi, odnos prema sopstvenim granicama, potisnute emocije i dugotrajni stres ostavljaju trag na hormonskom sistemu, čak i kada su nalazi formalno „u granicama“.

Na platformi Vesela Vagina idemo korak po korak ka rešenju problema. Bez brzih rešenja i lažnih obećanja, ali sa jasnim ciljem da naučiš da prepoznaš sopstvene obrasce i da napraviš promene koje imaju smisla za tebe.Ako imaš osećaj da se stalno vrtiš oko iste tačke, možda je vreme da se pitanje ne postavlja telu, već načinu na koji mu do sada prilaziš. A ukoliko želiš da saznaš kako da to uradiš, prijavi se na platformu Vesela Vagina već danas.