Endometrioza: kako nastaje, kako se dijagnostikuje i šta možeš da uradiš za sebe

Šta je endometrioza

Endometrioza je hronično stanje u kojem se tkivo slično endometrijumu počinje pojavljivati van materice, najčešće na jajnicima, jajovodima i okolnim karličnim strukturama. To tkivo reaguje na hormonske promene tokom ciklusa, pa se zadebljava i krvari, za razliku od pravog endometrijuma koji se uvećava unutar materice i potom oljušti tokom menstrualnog krvarenja.

Zbog toga nastaje upala, stvaranje ožiljnog tkiva i ponekad priraslica koje mogu ograničiti pokretljivost organa. 

Ova bolest je složena, sporo se razvija i često napreduje godinama pre nego što se postavi tačna dijagnoza, pa mnoge žene godinama žive sa simptomima, ne znajući da potiču upravo od endometrioze.

Koji su simptomi endometrioze?

Endometrioza može da izazove veliki spektar simptoma, a intenzitet je različit od žene do žene. Simptomi se menjaju tokom ciklusa, ali mogu biti prisutni i između menstruacija:

• Bolne menstruacije
• Hronični bol u karlici
• Bol tokom seksualnog odnosa
• Obilna ili produžena menstrualna krvarenja
• Problemi sa varenjem
• Neplodnost

Uzroci nastanka endometrioze

Tačni uzroci za nastanak endometrioze su i dalje nepoznati. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne kako endometrijalno tkivo dospeva van materice i zašto se potom zadržava i razvija, ali nijedna nije potvrđena sa sigurnošću.

Jedna od teorija je da tokom menstruacije deo ćelija endometrijuma može da se vrati kroz jajovode u trbušnu duplju i tu se pričvrsti, umesto da napusti telo. Postoji i pretpostavka da se određene ćelije u karlici, pod uticajem hormona ili upalnih procesa, mogu transformisati u tkivo slično endometrijumu.

Po mom mišljenju, endometrioza treba da se posmatra na širi način, kao stanje na koje utiče i način života, i hormonski ritam, i to kako tvoje telo kroz vreme nosi pritisak i napetost. 

Kako ishrana može da utiče na razvoj endometrioze

U industrijskoj proizvodnji životinja koriste se hormoni rasta i različiti sintetski oblici estrogena kako bi životinje brže dobile na masi. Ti hormoni ostaju u tkivu, mleku i mlečnim prerađevinama, pa tako ulaze i u tvoj organizam.

Kada u telo uđe dodatni estrogen iz hrane, i to svakodnevno, ukupna količina estrogena kojima su tkiva izložena postaje veća nego što bi prirodno bila.

Telo inače može da obradi i eliminiše višak hormona putem jetre, ali hormon iz hrane se dodaje na ono što tvoje telo samo proizvodi tokom ciklusa. Ako se takav unos ponavlja iz dana u dan, jetra mora da filtrira veću ukupnu količinu estrogena, što otežava održavanje normalnog hormonskog balansa. 

Kod žena koje već imaju sklonost ka endometriozi, višak estrogena podstiče brži rast tkiva koje se nalazi van materice i pojačava upalu, zbog čega se simptomi mogu razvijati brže i postati izraženiji.

Endometrioza nije samo fizičko stanje

Na endometriozu u manjoj ili većoj meri utiče i to kako se ti ophodiš prema samoj sebi i svojim emocijama. Tvoje telo pamti ritam u kojem živiš, pa se ponovljeni stres i nedostatak prostora za opuštanje postepeno pretvaraju u stanje u kojem se hormoni teže stabilizuju.

Ako si godinama učena da budeš jaka, izdržljiva i funkcionalna bez obzira na to kako se osećaš, tvoje emocije su gurane u stranu, pa se unutrašnja napetost vremenom gomila i postaje nešto što se podrazumeva. To se onda reflektuje na tvoj nervni sistem, cirkulaciju i hormonsku ravnotežu, što onda utiče i na to kako se endometrioza manifestuje.

Ali ne nosi svaka od nas emocionalni teret na isti način, nekima je potreban veći pritisak da bi osetile posledice, dok kod nekoga i manja napetost može da izazove jaču reakciju.

Ovaj aspekt ne zamenjuje medicinsko objašnjenje endometrioze, ali ga dopunjuje. Ako se posmatra samo tkivo, a ne i ono što se godinama dešava u životu i emocijama, propušta se deo slike koji je važan za razumevanje zašto se stanje pogoršava ili smiruje.

Kako se dijagnostifikuje endometrioza?

Dijagnostika endometrioze često traje dugo jer se simptomi poklapaju sa drugim stanjima koja zahvataju karlicu i izazivaju sličan bol.

Prvi korak kod dijagnostike je razgovor sa ginekologom i detaljan opis bolova, krvarenja i tegoba tokom ciklusa. Nakon toga sledi ginekološki pregled i transvaginalni ultrazvuk, koji može otkriti ciste i druge promene, ali ne prikazuje uvek sve lokacije endometrijalnog tkiva.

U zavisnosti od simptoma, lekar može da predloži magnetnu rezonancu, a kada i dalje postoji sumnja ili su tegobe ozbiljne, sledeći korak je najčešće laparoskopija. U mnogim slučajevima, tokom istog zahvata mogu da se uklone i deo tkiva i priraslice, pošto laparoskopija ima ulogu i u dijagnostici i u lečenju.

Lečenje endometrioze

Lečenje endometrioze u klasičnoj medicini obično se zasniva na terapijama koje imaju cilj da smanje simptome i uspore napredovanje bolesti. 

Najčešće se koriste analgetici i antiinflamatorni lekovi za ublažavanje bolova, kao i hormonske terapije koje utiču na nivo estrogena. U slučajevima kada tkivo izaziva ozbiljne tegobe ili značajno utiče na kvalitet života, radi se laparoskopija kako bi se uklonila žarišta i priraslice. 

Sve ovo može da pomogne ali često predstavlja privremeno rešenje, jer se simptomi mogu ponovo javiti. Zbog toga lečenje ne treba da se zasniva samo na uklanjanju tkiva, već i stvaranju uslova da se telo lakše nosi sa upalom, napetošću i hormonskim oscilacijama. 

Važan deo toga je povratak kontaktu sa sopstvenim telom, smanjenje stresa i rad na navikama koje podržavaju hormonsku ravnotežu. Kada ti se svakodnevica sastoji od napetosti i stalnog pritiska, čak i najbolji medicinski tretman ima ograničen domet, jer se organizam vraća u isto stanje čim se ritam života nastavi po starom.

U nadi da ću pomoći ženama da zaista nauče kako da podrže svoje telo izvan klasičnih terapija, napravila sam platformu Vesela Vagina. To je prostor gde možeš da nađeš vežbe za opuštanje karličnog dna, mobilnost celog tela, tehnike disanja, masaže grudi i stomaka, kao i programe koji ti pomažu da smanjiš napetost i vratiš osećaj prisutnosti u sopstvenom telu. 

Poenta nije da zameniš medicinski tretman, već da ga dopuniš onim što on ne može da uradi samostalno. 

Bez obzira na to koliko je terapija efikasna, telo mora da dobije prostor da se opusti, zagreje, prokrvi i stabilizuje, i upravo to ćeš naučiti na Veseloj Vagini.