Hormoni i tvoje telo

Obično kada kažemo da nam “rade hormoni”, mislimo na neki iražen period života, kao što su pubertet, trudnoća ili menopauza. Ali hormoni rade sve vreme, svaki dan, od trenutka kada se rodiš pa do kraja života.

Svaki put kada osećaš glad, umor, stres, uzbuđenje ili bol, u pozadini toga stoje hormoni. Ako želiš da razumeš kako oni utiču na tebe, na pravom si mestu.

Šta su hormoni?

Hormoni su hemijska jedinjenja koja telo proizvodi u žlezdama i organima, a zatim ih pušta u krvotok da bi preneli poruku do ciljanog organa koji će promeniti odvijanje nekog procesa u tvom telu.

Ceo sistem koji upravlja ovim procesom zove se endokrini sistem, a čine ga žlezde kao što su hipofiza, štitna žlezda, nadbubrežne žlezde, pankreas, jajnici i mnoge druge. Svaka od njih proizvodi specifične hormone sa specifičnim zadacima.

Jedan hormon može da utiče na desetine različitih procesa, od raspoloženja i energije, do metabolizma, imuniteta, sna, libida i plodnosti. I sve to mora da bude u određenoj ravnoteži, jer previše ili premalo jednog hormona može kompletno da poremeti funkcionisanje celog sistema.

Hormoni u tvom telu

U našem telu postoji preko 50 različitih hormona. Neki su direktno vezani za ciklus, neki za stres ili metabolizam, ali svaki utiče na određene procese u telu. Ono što radiš svakog dana postaje signal koji telo obrađuje, a hormoni su način na koji se te promene prenose kroz organizam.

U nastavku prolazimo kroz neke od njih:

Estrogen

Estrogen je primarni ženski polni hormon, ali ga proizvode i muškarci u manjim količinama. Kod žena ga uglavnom luče jajnici, a u manjoj meri i nadbubrežne žlezde i masno tkivo.

Estrogen reguliše menstrualni ciklus, ali istovremeno utiče i na niz drugih procesa u telu koji su važni za tvoje zdravlje.

U prvoj polovini ciklusa, tokom folikularne faze, estrogen postepeno raste. Tada pomaže da jajna ćelija sazri u jajnicima, pokreće ovulaciju i priprema matericu za moguću trudnoću.

Na nivou tkiva, estrogen održava hidrataciju i elastičnost kože, kao i zdravlje sluzokože vagine. Utiče i na raspodelu masnog tkiva u telu, posebno u predelu kukova i butina.

Progesteron

Progesteron se luči nakon ovulacije iz žutog tela, privremene strukture koja nastaje u jajniku na mestu iz kog je izašla jajna ćelija. Ako do trudnoće ne dođe, žuto telo se povlači, nivo progesterona opada i tada dolazi do menstruacije.

Progesteron deluje i na nervni sistem tako što utiče na rad neurotransmitera koji su zaduženi za opuštanje, posebno GABA sistema, zbog čega je povezan sa kvalitetom sna i raspoloženjem.

Testosteron

Iako se uglavnom vezuje za muškarce, i žene proizvode testosteron u manjim količinama. Jajnici i nadbubrežne žlezde ga stvaraju, a učestvuje u regulaciji libida, mišićne mase, energije i samopouzdanja. 

Kortizol

Kortizol luče nadbubrežne žlezde i njegova primarna uloga je da pomogne telu da se nosi sa stresom. Ujutru je prirodno najviši i postepeno pada kako dan odmiče. Taj jutarnji skok kortizola pokreće metabolizam, reguliše šećer u krvi i priprema telo za ostatak dana.

Kada stres nije privremen već konstantan, telo nastavlja da luči kortizol bez pauze. Kortizol potiskuje produkciju progesterona, usporava rad štitne žlezde, remeti insulinsku osetljivost i narušava kvalitet sna. 

Kod žena se hronično visok kortizol često prvi put primeti kroz promene u ciklusu, kada ili ciklus postaje neredovan, ovulacija izostaje ili kasni, ili se PMS pojačava. To se dešava jer telo prosto daje prednost funkcijama koje su važne za preživljavanje, dok reproduktivni sistem u tom trenutku nije prioritet.

Hormoni štitne žlezde

Štitna žlezda proizvodi tiroksin, odnosno T4, i trijodtironin, odnosno T3, a njihov rad kontroliše hipofiza preko TSH. T4 je hormon kog štitna žlezda proizvodi više, dok je T3 aktivniji oblik koji nastaje i u samom telu pretvaranjem T4 u T3. 

Hormoni štitne žlezde regulišu brzinu kojom telo troši energiju i zato utiču praktično na ceo organizam. Od njih zavise telesna temperatura, rad srca, varenje, nivo energije, koncentracija, mišićna snaga, stanje kože i kose, pa čak i menstrualni ciklus. 

Kod osoba koje imaju hipotireozu, odnosno smanjen rad štitne žlezde, sve funkcije u telu rade sporije. Energija opada, javlja se osećaj hladnoće, varenje se usporava, a koncentracija i raspoloženje slabe. Promene se često vide i kroz ciklus, koji može postati obilniji ili neredovan.

Kod hipertireoze, kada hormona štitne žlezde ima previše, telo radi kao da je stalno ubrzano. Tada se javljaju nervoza, razdražljivost, osećaj unutrašnjeg nemira, ubrzan ili nepravilan rad srca, gubitak težine uprkos apetitu, pojačano znojenje, netolerancija na toplotu, drhtanje ruku i nesanica.

Šta možeš da uradiš za svoje hormone

Hormoni nisu nešto što upravlja tobom odvojeno od svega ostalog, već njihovo delovanje zavisi od toga kako živiš i kako se odnosiš prema svom telu.

Kada i koliko spavaš, šta i kada jedeš, koliko se krećeš i kako se nosiš sa stresom su signali koje daješ telu, a hormoni ih samo prenose. Na tebi je da zastaneš i povežeš ono što radiš svakog dana sa onim kako se osećaš, jer tu zapravo počinje promena.

Nema jedne formule koja rešava sve, ali postoje osnovne navike koje prave razliku i koje se vremenom jasno vide kroz ciklus, raspoloženje, energiju i kvalitet sna.

Ako želiš da razumeš svoje telo malo dublje i da ne nagađaš šta da radiš, na platformi Vesela Vagina imaš sve to objašnjeno jasno i konkretno. Kroz predavanja možeš da naučiš kako hormoni funkcionišu kroz ciklus, kako stres, ishrana i svakodnevne navike utiču na njih i kako da prepoznaš šta se dešava u tvom telu.

Tu su i vežbe koje su usmerene na regulaciju stresa, bolju cirkulaciju i opuštanje tela, posebno karličnog dna, jer sve to direktno utiče na hormonsku ravnotežu. 

Preko 10 000 žena je već deo platforme koja menja način na koji razumeš svoje telo. Pridruži se i ti!